VLOOKUP funkcija u programu Microsoft Excel je neophodan alat za pretragu i pronalaženje vrednosti u velikim tabelama podataka. Ovaj članak naučiće vas kako da koristite ovu funkciju na pravi način i izbegnete greške prilikom njenog korišćenja. Prikazaćemo vam korake koje treba slediti za korišćenje VLOOKUP-a, bez obzira na to da li radite sa malim ili velikim tabelama i kako da rešite najčešće probleme koji se javljaju. Nakon toga, moći ćete da izvučete maksimum iz VLOOKUP funkcije i brzo pronađete tačne podatke koje tražite.
Šta je VLOOKUP
VLOOKUP je jedna od najkorisnijih formula u programu Microsoft Excel. Skraćenica označava “vertical lookup”, što znači da formula pretražuje kolonu podataka za određeni unos i vraća pripadajuću vrednost u sledećoj koloni.
Formula se sastoji od četiri delova: (1) vrednost koju tražimo, (2) tablica u kojoj pretražujemo, (3) redni broj kolone iz koje želimo da vratimo vrednost, i (4) tip pretrage.
VLOOKUP se najčešće koristi za brzo pronalaženje informacija u velikoj tabeli podataka. Na primer, možemo koristiti VLOOKUP da bismo pronašli cenu proizvoda na osnovu naziva proizvoda, ili da bismo pronašli ime zaposlenog na osnovu broja zaposlenog.
Važno je napomenuti da VLOOKUP traži tačnu vrednost koju unosimo. Ako želimo da pronađemo nešto približno, možemo koristiti formulu INDEX MATCH, koja je malo složenija, ali daje preciznije rezultate.
U svakom slučaju, VLOOKUP je moćan alat koji može uštedeti vreme i olakšati analizu podataka u Excelu.
Kako koristiti VLOOKUP u Excel-u
VLOOKUP u Excel-u je veoma moćna funkcija za pretraživanje i pronalaženje podataka u tabelama. Koristi se za pronalaženje odgovarajućeg rezultata na osnovu traženog ključa. Ova funkcija se obično koristi za unos podataka u određenu ćeliju na osnovu tražene vrednosti.
Kako bismo koristili VLOOKUP, prvo moramo da definišemo opseg podataka u kojem se nalaze podaci koje želimo da pretražimo. Nakon toga, moramo da odredimo koja će vrednost biti tražena. Takođe, potrebno je da odredimo na kojem se mestu nalazi ta vrednost u okviru podataka koje želimo da pretražimo.
Kada smo definisali te tri stvari, možemo koristiti funkciju VLOOKUP kako bismo pronalazili podatke na osnovu tražene vrednosti. Postupak je jednostavan – unesemo funkciju kao što je “=VLOOKUP(tražena_vrednost, opseg_podataka, redni_broj_podatka, false)” i Excel će nam izbaciti traženi rezultat.
Na kraju, važno je napomenuti da je prilikom korišćenja funkcije VLOOKUP bitno da se tačno pozicioniramo na redni broj podatka koji nam treba. Ukoliko se to ne uradi, mogu se javiti greške u prikazivanju podataka i funkcija neće dati traženi rezultat.
Kako koristiti VLOOKUP u Google tabelama
VLOOKUP funkcija u Google tabelama je jedna od najkorisnijih i najčešće korišćenih funkcija. Ova funkcija omogućava korisnicima da pronađu određene podatke unutar većeg skupa podataka i automatski ih popune u drugu ćeliju.
Prvo, korisnik mora da odredi u kojem opsegu podataka želi da traži. Ovaj opseg podataka se može sastojati od jedne ili više kolona, ali se mora postaviti da sadrži podatak koji će biti tražen (nazvan ključ). Kada se ključ unese u drugu ćeliju, VLOOKUP funkcija automatski pretražuje opseg podataka i pronalazi odgovarajući podatak.
Jedna od ključnih prednosti upotrebe VLOOKUP funkcije u Google tabelama je automatizacija procesa. Na primer, ako se unapred postavi kolona sa imenima beneficijera i njihove plate, kada se unese ime beneficijera u drugu ćeliju, funkcija će automatski pronaći odgovarajuću platu beneficijera i popuniti je u drugoj ćeliji. To čini proces pretrage podataka mnogo bržim i efikasnijim.
Da bi se koristila VLOOKUP funkcija u Google tabelama, potrebno je da korisnik prvo definiše opseg podataka i ključ koji će se tražiti. Nakon toga, funkcija se može primeniti na drugu kolonu gde će se podaci automatski popuniti. To značajno štedi vreme i olakšava pretragu podataka.